Already a member?
Sign in
| Version | User | Scope of changes |
|---|---|---|
| Mar 21 2007, 8:57 AM EDT (current) | drmickey | 1126 words added |
| Mar 21 2007, 9:54 AM EDT | drmickey |
Changes
Key: Additions Deletions
Др Стана Ристић: Велики утицај на језик имају глобализација, модерна технологија и научни токови који траже нове речи
- Мр Дејан Милорадов: Стране термине олако прихватамо и све чешће чујемо глаголе даунловати, форвадовати...
Запослени раде у офису, водитељи праве брејк у бекстејџу, у тренду су адвертајзинг менаџери, актуелни су бутици, шопови и компаније, отвара се све више фастфудова, спортисти играју у плејофу, књижаре продају бестселере... Да се којим случајем Вук Караџић врати међу Србе, разумео би сваку трећу реч у српском језику. Свакодневни говор, новински ступци и имена предузећа и трговинских радњи пуни су страних речи и израза који се, углавном, неправилно користе, а у разговору је тешко чути реченицу без једне или више страних речи.
Др Стана Ристић, сарадник у Институту за српски језик у САНУ, каже да постоји више разлога због чега се употребљавају туђе речи у нашем језику.
- Велики утицај на језик имају глобализација, модерне технологије и научни токови који траже нове речи којих нема у нашем језику па их преузимамо углавном из енглеског језика. Други разлог је што је језик интелектуалаца препун страних речи, а други социјални слојеви имитирају интелектуалну елиту тако да се стране речи из престижних кругова преносе и на друге слојеве. Медији преносе вести из света и често немају довољно времена да све преведу на наш језик, па у брзини користе стране изразе - објашњава Ристићева.
Она сматра да је употреба страних речи у свакодневном говору, иако постоји одговарајућа домаћа реч, углавном помодарство.
- Људи користе стане речи да би оставили утисак образованије особе и да би имитирали елиту. У различитим струкама стручњаци су приморани да користе стране речи и из навике их преносе на друге области. Употреба страних речи у говору нормална је појава, само је треба контролисати - каже Ристићева.
Да туђица у српском језику мора бити, али у одређеној, мери сматра и Драгољуб Збиљић, председник Удружења "Ћирилица".
- Остали језици имају мање страних речи јер њихови лингвисти и институције воде рачуна о свом језику. Код нас је проблем што немамо спровођење Закона о службеном језику и писму. Треба имати у виду да је најугроженији део језика садржан у јавној употреби. Не постоји озбиљна брига о језику и писму, а за то је највећи доказ затурање миленијумског српског писма, које се данас у јавној употреби среће готово само у изузетним приликама. Када један народ, после толико стотина година постојања, почне да запоставља језик и писмо, он се на тај начин лишава могућности да остане препознатљив на културној и научној мапи Европе и света - упозорава председник удружења "Ћирилица".
Збиљић саветује да треба да се угледамо на Мађаре и Хрвате који, некада и на неодговарајући начин, пронађу реч и успеју да сачувају свој језик од претеране најезде и упозорава да ће се погубни утицај страних речи на наш језик тек показати.
- Наши суседи Хрвати су много строжи у том погледу и њихови лингвисти протерују стране речи. За разлику од њих, српски језик је веома отворен за прихватање туђица - каже мр Дејан Милорадов, лексикограф који ради на пројекту Матице српске - Речник српских говора у Војводини.
- Много смо немарни. Немамо чак ни своју граматику. Стерија је још у 19. веку покушао да очисти језик, али није успео. Стране термине олако прихватамо и све чешће чујемо глаголе даунловати, форвадовати... То ме страшно нервира! Постоји виндовс на српском језику, људи су према њему скептични, али ја мислим да је то ствар
навике - објашњава Милорадов.
Срби воле олако да прихвата све што је туђе. Када прошетамо улицама, видећемо да је српски језик скоро избачен из назива предузећа, установа, занатских радњи, назива великог броја производа широке потрошње... Да је међу нама све више покондираних тикви показују имена наших туристичких агенција које се зову Фемили турс, Рекреатурс, Фолов ми, издавачка предузећа су Клио, Плато, Едука, а хотели су Сплендид, Мажестик, Интерконтинентал, Ројал, Бристол... Продавнице се сада зову Мега маркет, Велком, посластичарнице Свит ленд, печењаре Пиги и Твити, пицерије Квик, а пекаре Бонапетито, Еурополис...
- Стране речи се појављују у именима предузећа, али ћемо данас ретко наћи власника трговина који је образован. Нажалост, необразовни људи нам креирају имена. Ти људи треба да се угледају на власнике фирми из 19. века и њихове називе, када су људи добро знали језик. Сви називи су били написани ћирилицом и били су веома духовити. А сада ништа нема на српском језику. То све виде деца и онда користе стране изразе. И када им кажеш да је то погрешно, они одговоре да тако нико више не говори - каже Милорадов.
- Не морају сви људи да знају енглески језик да би знали значење назива неке продавнице или пекаре. Некад ни радници не знају шта значе имена предузећа и дућана у којима раде. Када је Милан Вујаклија писао Лексикон страних речи и израза забележио је 40.000 страних речи, а сада их вероватно има око 600.000. Запањена сам како наш народ даје имена радњама.
До скора смо имали Бутик меса у Нушићевој улици у центру Београда! Сваки дућан је сада бутук, мада нам је, истина, и дућан остао од Турака. Најгоре су од свега су српско-енглеске комбинације речи. Ипак сам оптимиста јер ће многе стране речи нестати из употребе онако како су и дошле - сматра лектор Гласа.
Да би се смањила употреба страних речи и језик донекле очистио од непотребних туђица, потребна је организована акција.
Стана Ристић, сарадник у Институту за српски језик у САНУ, сматра да треба нормирати адаптацију страних речи.
- Стране речи се усвајају преко говорног језика где се многе адаптирају онако како се изговарају. Ова област не може се лако контролисати уколико се не уведе у школски систем, лектиру, телевизијске емисије и друге институције. Потребна је једна организована акција, а то не може урадити само једна институција - сматра Ристићева.
Мр Дејан Милорадов каже да бисмо спречили ову појаву морамо кренути од школе и направити реформу школства.
- Морамо направити организовану акцију са одређеним циљем, као неки маркетинг. Не треба стране речи терати из нашег језика већ представити проблем и рећи зашто је то добро или лоше. Морамо објаснити људима зашто је корисно имати ћирилицу јер је то најсавршеније писмо. Не треба да им сервирамо причу да је латиница лоша.
Сваки народ на свету има неку своју посебност. Грци се уласком у ЕУ нису одрекли свог алфабета, у Бугарској нема ништа написано латиницом, а називи кинеских радњи у Србији исписани су кинеским словима. То је знак препознавања. Треба да покренемо неку кампању кроз дечје књиге, брошуре, часописе, а медији морају одиграти важну улогу - саветује Милорадов.
- Мр Дејан Милорадов: Стране термине олако прихватамо и све чешће чујемо глаголе даунловати, форвадовати...
Запослени раде у офису, водитељи праве брејк у бекстејџу, у тренду су адвертајзинг менаџери, актуелни су бутици, шопови и компаније, отвара се све више фастфудова, спортисти играју у плејофу, књижаре продају бестселере... Да се којим случајем Вук Караџић врати међу Србе, разумео би сваку трећу реч у српском језику. Свакодневни говор, новински ступци и имена предузећа и трговинских радњи пуни су страних речи и израза који се, углавном, неправилно користе, а у разговору је тешко чути реченицу без једне или више страних речи.
Др Стана Ристић, сарадник у Институту за српски језик у САНУ, каже да постоји више разлога због чега се употребљавају туђе речи у нашем језику.
- Велики утицај на језик имају глобализација, модерне технологије и научни токови који траже нове речи којих нема у нашем језику па их преузимамо углавном из енглеског језика. Други разлог је што је језик интелектуалаца препун страних речи, а други социјални слојеви имитирају интелектуалну елиту тако да се стране речи из престижних кругова преносе и на друге слојеве. Медији преносе вести из света и често немају довољно времена да све преведу на наш језик, па у брзини користе стране изразе - објашњава Ристићева.
Старе и нове речи Неке речи које су се користиле у 19. веку у српском језику: дунђер - зидар, балугџија - рибар, кујунџија - златар, екмеџија - пекар, шустер - обућар, чатити - читати, плајваз - писаљка, оловка, ашиковање - забављање, сахан - бакарни тањир, кевиљ - момак у пубертету, дувар - зид, ћерамида - цреп |
Она сматра да је употреба страних речи у свакодневном говору, иако постоји одговарајућа домаћа реч, углавном помодарство.
- Људи користе стане речи да би оставили утисак образованије особе и да би имитирали елиту. У различитим струкама стручњаци су приморани да користе стране речи и из навике их преносе на друге области. Употреба страних речи у говору нормална је појава, само је треба контролисати - каже Ристићева.
Да туђица у српском језику мора бити, али у одређеној, мери сматра и Драгољуб Збиљић, председник Удружења "Ћирилица".
- Остали језици имају мање страних речи јер њихови лингвисти и институције воде рачуна о свом језику. Код нас је проблем што немамо спровођење Закона о службеном језику и писму. Треба имати у виду да је најугроженији део језика садржан у јавној употреби. Не постоји озбиљна брига о језику и писму, а за то је највећи доказ затурање миленијумског српског писма, које се данас у јавној употреби среће готово само у изузетним приликама. Када један народ, после толико стотина година постојања, почне да запоставља језик и писмо, он се на тај начин лишава могућности да остане препознатљив на културној и научној мапи Европе и света - упозорава председник удружења "Ћирилица".
Збиљић саветује да треба да се угледамо на Мађаре и Хрвате који, некада и на неодговарајући начин, пронађу реч и успеју да сачувају свој језик од претеране најезде и упозорава да ће се погубни утицај страних речи на наш језик тек показати.
- Наши суседи Хрвати су много строжи у том погледу и њихови лингвисти протерују стране речи. За разлику од њих, српски језик је веома отворен за прихватање туђица - каже мр Дејан Милорадов, лексикограф који ради на пројекту Матице српске - Речник српских говора у Војводини.
- Много смо немарни. Немамо чак ни своју граматику. Стерија је још у 19. веку покушао да очисти језик, али није успео. Стране термине олако прихватамо и све чешће чујемо глаголе даунловати, форвадовати... То ме страшно нервира! Постоји виндовс на српском језику, људи су према њему скептични, али ја мислим да је то ствар
навике - објашњава Милорадов.
Срби воле олако да прихвата све што је туђе. Када прошетамо улицама, видећемо да је српски језик скоро избачен из назива предузећа, установа, занатских радњи, назива великог броја производа широке потрошње... Да је међу нама све више покондираних тикви показују имена наших туристичких агенција које се зову Фемили турс, Рекреатурс, Фолов ми, издавачка предузећа су Клио, Плато, Едука, а хотели су Сплендид, Мажестик, Интерконтинентал, Ројал, Бристол... Продавнице се сада зову Мега маркет, Велком, посластичарнице Свит ленд, печењаре Пиги и Твити, пицерије Квик, а пекаре Бонапетито, Еурополис...
- Стране речи се појављују у именима предузећа, али ћемо данас ретко наћи власника трговина који је образован. Нажалост, необразовни људи нам креирају имена. Ти људи треба да се угледају на власнике фирми из 19. века и њихове називе, када су људи добро знали језик. Сви називи су били написани ћирилицом и били су веома духовити. А сада ништа нема на српском језику. То све виде деца и онда користе стране изразе. И када им кажеш да је то погрешно, они одговоре да тако нико више не говори - каже Милорадов.
- Не морају сви људи да знају енглески језик да би знали значење назива неке продавнице или пекаре. Некад ни радници не знају шта значе имена предузећа и дућана у којима раде. Када је Милан Вујаклија писао Лексикон страних речи и израза забележио је 40.000 страних речи, а сада их вероватно има око 600.000. Запањена сам како наш народ даје имена радњама.
До скора смо имали Бутик меса у Нушићевој улици у центру Београда! Сваки дућан је сада бутук, мада нам је, истина, и дућан остао од Турака. Најгоре су од свега су српско-енглеске комбинације речи. Ипак сам оптимиста јер ће многе стране речи нестати из употребе онако како су и дошле - сматра лектор Гласа.
Да би се смањила употреба страних речи и језик донекле очистио од непотребних туђица, потребна је организована акција.
Стана Ристић, сарадник у Институту за српски језик у САНУ, сматра да треба нормирати адаптацију страних речи.
- Стране речи се усвајају преко говорног језика где се многе адаптирају онако како се изговарају. Ова област не може се лако контролисати уколико се не уведе у школски систем, лектиру, телевизијске емисије и друге институције. Потребна је једна организована акција, а то не може урадити само једна институција - сматра Ристићева.
Мр Дејан Милорадов каже да бисмо спречили ову појаву морамо кренути од школе и направити реформу школства.
- Морамо направити организовану акцију са одређеним циљем, као неки маркетинг. Не треба стране речи терати из нашег језика већ представити проблем и рећи зашто је то добро или лоше. Морамо објаснити људима зашто је корисно имати ћирилицу јер је то најсавршеније писмо. Не треба да им сервирамо причу да је латиница лоша.
Сваки народ на свету има неку своју посебност. Грци се уласком у ЕУ нису одрекли свог алфабета, у Бугарској нема ништа написано латиницом, а називи кинеских радњи у Србији исписани су кинеским словима. То је знак препознавања. Треба да покренемо неку кампању кроз дечје књиге, брошуре, часописе, а медији морају одиграти важну улогу - саветује Милорадов.
