Biti u formi ili ’’kondiciji’’ za razne ljude ima različita značenja. Za nekoga je odsustvo zamora u svakodnevnom životu dovoljno, da smatraju da su u dobroj formi. Za nekoga je to biti u stanju da se vežba tri puta nedeljno, za nekoga da se istrči polumaraton za manje od 2 sata. Postoje različita tumačenja termina ’’biti u formi’’.
Saznaja o delotvornosti fizčke aktivnosti i načinima dostizanja ’’forme’’ umnogome su se promenila poslednjih godina. Rezultati studija objavljenih širom sveta pokazuju da je veliki deo svetske populacije nedovoljno aktivan (80%). U većini slučajeva radi se uglavnom o sedentarnim osobama (vode sedeći način života). Broj gojaznih osoba iz dana u dan je sve veći a koronarna oboljenja su sve češći uzrok smrtnosti. Neželjenje posledice se mogu umanjiti fizičkom aktivnošću. Hipokinezija (smanjeno kretanje) je uzrok pojave mnogih hroničnih oboljenja. Harvardska studija pokazuje da je za 41% smanjen rizik smrtnosti od hroničnih srčanih oboljenja kod osoba koje su upražnjavale fizičku aktivnost većeg intenziteta u poređenju sa onima koji se nisu bavili fizičkom aktivnošću. Osobe koje se bave fizičkom aktivnošću čija je energetska vrednost 1500 kcal nedeljno, imaju za 28% manji rizik od opšte smrtnosti. Studija Aerobik centra koja je obuhvatila oko 10000 ispitanika, pokazala je da ljudi koji su bili tokom čitavog perioda praćenja u dobroj fizičkoj formi, imaju za 67% manji rizik od opšte smrtnosti, za 78% manji rizik od smrtnosti nastale kao posledica kardiovaskularnih oboljenja. Slični rezultati dobijeni su i iz Norveške studije aerobik centra. Oko ľ populacije starije od 16 godina razume da je fzička aktivnost korisna ali većina njih ne zna tačno koji su i kakvi efekti i kakva je to ’’optimalna fizička aktivnost’’. I ako znaju da je fizička aktivnost faktor zdravlja, oni ne znaju koliko često treba vežbati, kakvog intenziteta treba da su vežbe i koje su to aktivnosti koje treba da upražnjavaju. Mali broj osoba zna da prati stanje svoje pripremljenosti – formu, kondiciju. Elementi fizičke forme (fitnesa) Mnoge osobe kada razmišljaju o fizičkoj formi misle na specifične aspekte koje žele da poboljšaju i unaprede (telesna težina, fleksibilnost, snaga..). Američki koledž za sportsku medicinu definisao je formu kao skup karakteristika koje osoba ima ili razvija, a koje su povezane sa sposobnošću za obavljanje određene fizičke aktivnosti. Fizička forma je sastavljena od merljivih komponenti koje omogućavaju osobi da prati i poboljšava svoje sposobnosti u okviru različitih sportskih i svakodnevnih aktivnosti. Forma se postiže određenim trenažnim režimom koji se sastoji iz različitih vežbi. Uopšteno, postoji pet glavnih komponenti fizičke forme na koje se obraća pažnja pri utvrđivanju stepena pripremljenosti. Ovde važnu ulogu igra i antropometrija, naročito u doziranju adekvatnog programa treninga. Kardiovaskularna forma Predstavlja sposobnost srca i pluća da isporuče adekvatnu količinu kiseonika aktivnim mišićima, što može da se prati preko srčane frekvencije. Srčana frekvencija u stanju mirovanja može da iznosi 60-100 otkucaja u minuti. Vrednosti srčane frekvencije rastu sa porastom potrebe organizma za kiseonikom i taj odnos je uvek linearan. Cilj svakog fitnes programa je da poboljša efikasnost srca i pluća što se ostvaruje na tri glavna načina: - povećanjem količine kiseonika koji ulazi u pluća - olakšanim preuzimanjem i transportom kiseonika krvotokom - većom sposobnošću mišića da preuzmu i iskoriste kiseonik Rezultat će biti smanjenje srčane frekvencije u stanju mirovanja, što znači da srce kuca sporije ali isporučuje tkivima istu količinu kiseonika, takvo srce radi ’’ekonomičnije’’. Kardiovaskularna forma omogućava da se svakodnevne aktivnosti obavljaju lakše sa što manje utrošene energije. Mišićna izdržljivost Mišićna izdržljivost je sposobnost da se veliki broj mišićnih kontrakcija izvede bez zamora ili je to vreme za koje jedna kontrakcija može održati bez zamora. Vežbanje mišićne izdržljivosti podrazumeva izvođenje velikog broja ponovljenih kontrakcija pri manjem opterećenju i mogu pripremiti osobu za različite sportske ili svakodnevne aktivnosti. Ovim sistemom treninga mišići postaju efikasniji u preuzimanju kiseonika. Promene koju osoba može osetiti kao posledicu treninga, jeste mogućnost da se duži vremenski period vrši fizički rad bez zamora. Mišićna snaga Se definiše kao maksimalna sila mišića (mišićne grupe) koja se razvija tokom jedne kontrakcije. Često se kao sinonim koristi jedan repetativni maksimum, koji služi kao metod određivanja snage. Povećanje snage proporcionalno dovodi do povećanja i veličine mišića i obično se može podići veća težina. Poboljšanje snage je od koristi u svakodnevnim aktivnostima. Fleksibilnost Podrzumeva obim pokreta koji se može izvesti u određenom zglobu. Ona je specifična za svaki zglob na telu. Fleksibilnost se često zanemaruje u trenažnom procesu, a njena korisnost je veoma značajna u svim vidovima treninga i u svakoj sportskoj grani. Motoričke sposobnosti Motoričke sposobnosti obuhvataju: snagu, brzinu, izdržljivost, eksplozivnost, ravnotežu i fleksibilnost. Ako želimo da poboljšamo neku od ovih sposobnosti neophodno je trenažni proces prilagoditi razvitku iste, ali pri tome ne treba zaboraviti i druge sposobnosti. Naročito kod rekreativaca treba razvijati sve motoričke sposobnosti podjednako ali pri tome treba voditi rčuna o njihovj želji. Antropometrija Ima važnu ulogu u planiranju trenažnog procesa, to je nauka koja se bavi određivanjem telesnih dimenzija (antros-čovek, methros-meriti). Svako telo pa i ljudsko definisano je sa tri međusobno zavisna aspekta: veličinom, strukturom i sastavom. Veličina se odnosi na telesnu visinu, masu, površinu, zapreminu i dimenzije tela. Struktura podrazumeva raspored strukturalnih delova tela: koštanog, mišićnog i masnog tkiva. Sastav se odnosi na količinu strukturalnih delova tela na svim nivoima od molekulskog do organizma u celini. Istraživanja sprovedena širom sveta definisala su ’’uslovnog čoveka’’ koji ima idealne anatomske i funkcionalne parametre. ’’Uslovni čovek’’ ima masu od 70kg, 14% koštanog tkiva, 21% masnog tkiva, 40% mišićnog tkiva i 25% ostatka u odnosu na telesnu masu.