Vitamini su kao generali, ima ih malo, vrlo su važni, najčešće neophodni i bez njih bi nastalo rasulo. Ova analogija možda najbolje opisuje koliko snažno neke supstance utiču na telo, kao celinu, a da se njihovo prisustvo meri miligramima (1/1.000 g) ili čak mikrogramima (1/1.000.000 g). Ove supstance pomažu enzimima da milioni hemijskih reakcija, vezanih za rast, razvoj i oporavak organizma teku u pravom smeru. Tu grupu supstanci popularno nazivamo vitaminima.
Naziv vitamin je zapravo kovanica reči vita, što znači život i amin, što je sufiks u nazivu azotnih jedinjenja. Njen tvorac je Kazimir Funk, poljski biohemičar, koji je početkom XX pronašao i opisao amine koji su od vitalnog značaja za funkcionisanje organizma. On je izolovao supstancu nazvanu tiamin ili aneurin, danas poznatiju kao vitamin B1 i pokazao kako nedostatak ove supstance dovodi do oboljenja poznatog kao beri-beri. Izraz vitamin je vrlo brzo bio prihvaćen za sve neophodne amine u ljudskom organizmu, dok danas obuhvata i organske supstance koje nisu amini, u hemijskom smislu, a neophodne su našem telu. U početku su vitamini dobijali skraćena imena, u obliku jednog slova, kao zamenu za vrlo kompleksane hemijske nazive. Porodice vitamina, poput B kompleksa dobile su i redni broj, radi lakše identifikacije. Kako su otkrivani novi vitamini, a odmicalo se u abecedi, ova praksa se polako napuštala a ''novi'' vitamini su zadržali svoja izvorna imena. Vitamini se razlikuju i po tome, da li mogu da se rastvore u vodi ili u mastima. Rastvorljivi u vodi imaju zajednički naziv hidrosilubilni vitamini, i u ovu grupu spadaju: vitamin C, B1, B2, nijacin, B6, folat, B12, biotin, pantenonska kiselina i holin (ovoj listi se nekada doda još nekoliko supstanci, zavisno od autora, jer se tvrdi da su neophodne organizmu). Rastvorljivi u mastima ili liposolubilni vitamini su: vitamin A, D, E, i K. Svaki višak vitamina rastvorljivih u vodi izbacuje se putem mokraće i ne postoji mogućnost nagomilavanja ovih vitamina u organizmu. Njihovo uzimanje iznad preporučenih doza ne pravi nikakve štetne efekte u telu, osim u retkim slučajevima nekih oboljenja, ali zdravi organizmi se sa lakoćim rešavaju svakog viška. Organizam zbog ovoga nema mogućnost da skladišti hidrosolubilne vitamine i napravi rezerve, pa se preporučuje se stalni unos ovih vitamina. Ipak postoji i nekoliko neprijatnih stvari, koje se mogu desiti pod dejstvom prevelikih jednokratnih doza hidrosolubilnih vitamina. Dok organizam ne izluči viškove, neki vitamini mogu biti problematični (napomena: ovo se isključivo dešava sa vitaminskim preparatima, nikako sa regularnom hranom). Vitamin C - doze od 1000 mg i više mogu dovesti do nadražaja želuca, proliva ili zatvora, kod nekih ljudi. Vitamin C je po hemijskoj strukturi kiselina (aksorbinska kiselina) i u koncentrovanoj formi se ne slaže najbolje sa hlorovodoničnom kiselinom u želucu. Preporuka je da se tablete sa vitaminom C nikada ne uzimaju na prazan stomak. Nijacin - Doze koje su znatno veće od propisanih podstiču jetru na lučenje prevelike količine enzima. Povećava se koncentracija šećera i urinske kiseline, što može izazvati oštećenje jetre, a rizik od dijabetesa i gihta se znatno povećava. Vitamin B6 - Prilikom svakodnevnog unošenja 50 mg ili više, mogu se izazvati oštećenja nerava u rukama i nogama. Mišljenja stručnjaka o trajanju oštećenja su podeljena, od privremenih do trajnih. Holin - Megadoze holina (po nekima od 14, po drugima preko 37 puta (!) od preporučenih) izazivaju preterano lučenje pljuvačke, nizak krvni pritisak, povraćanje i znojenje sa vrlo neprijatnim mirisom. Liposolubilni vitamini se rastvaraju u telesnim masnoćama, što predstavlja važnu rezervu, i to je dobra vest za sve one koji se neuredno hrane, ali i potencijalnu opasnost za sve koji preteruju sa vitaminskim dodacima. Sa velikim viškom liposolubilnih vitamina dolazi do poremaćaja u funkcionisanju organizma nazvanog hipervitaminoze, odnosno niza problema uzrokovanih preteranim uzimanjem vitaminskih preparata. Ipak, ukoliko unosite vitamine samo putem namirnica, do hipervitaminoza ne može doći, jer su za to potrebni kilogrami i kilogrami hrane, što je praktično nemoguće unositi u dužem vremenskom periodu. Ukoliko osetite neke od sledeći simptoma, obustavite na nekoliko dana unos sledećih vitamina: Vitamin A - 15.000 do 20.000 Internacionalnih jedinica (ili IJ ili IU, što je skraćenica za ovu mernu jedinicu) kod odraslih ili samo 2.000 IJ kod dece može izazvati oštečenje jetre, glavobolju, povraćanje, poremečaj vida, opadanje kose, gubitak apetita, povišenu temperaturu, bol u kostima, poremećaj sna, isušenu kožu i sluzokožu. Trudnice trebaju biti oprezna i sa više od 10.000 IJ na dan, jer time povečavaju rizik od oštećenja ploda. Vitamin D - 2.000 IJ dnevno može izazvati trajna oštećenja bubrega i srca. U nešto manjim dozama od ove uzrokuju slabost mišića, glavobolju, mučninu, povraćanje i visok krvni pritisak. Kod dece može doči do nepravilnog fizičkog i mentalnog razvoja ili oštećenja ploda. Vitamin E - Kod nekih ljudi 400 do 800 IJ na dan može izazvati nadražaj želuca i/ili vrtoglavicu Kada su vitamini u pitanju, deviza ''što više to bolje'' ponekad gubi smisao. Preporučene doze su, iskreno, dovoljne samo za neaktivne ljude, dok sportisti bez problema mogu (i trebaju) da te doze udvostruče. Dobitna kombinacija je sledeća, jedite zdravo, a kroz dodatke ubacite preporučeni minimum. Od ovog viška glava ne boli.