Kažu da se sve menja tempom koji jedva možemo da pratimo. Količina informacija kojoj smo izloženi ne dopušta nam ni da ih primimo, a kamo li tek da ih analiziramo i nešto na kraju i naučimo. Povodimo se za mnogim stvarima koje nam kažu, samo da savladamo hroničan umor koji prati našeg čoveka ''u tranziciji'', što često uzima prevelik danak u zdravlju. Treba izgurati dan kako-tako, a uverenje da ćemo sutra stvari postaviti na mesto daje nam opravdanje da posegnemo za još jednom kafom, guaranom, red bulom ili sličnim stimulansima.
O slatkišima punim ''energije'' nije potrebno ni govoriti. Kratkotrajno rešenje je poput kratkotrajnih kredita, zakrpi jednu rupu a otvori još dve. Zar stvarno mislite da vam snagu mogu dati samo dva decilitra tečnosti (sa 90% vode) ili štanglica slatkiša od 30 grama? O.K. osetili ste se bolje posle toga, ali koliko dugo i šta se onda desilo? Kad bi to bilo zaista kako nam reklamne poruke kažu, ne bi bilo potrebe da jedemo, samo tri-četiri konzerve dnevno, ili par čokoladica uz litar kafe bi bilo sve što nam treba. Ako ste pristalica ove ideje, vratite se u televizijski Matriks i pevušite slogane iz reklama koje vam ne izbijaju iz glave. Ako niste, probajte da izađete iz začaranog kruga umora i potištenosti kojima kumuju znani i neznani uzroci, ali jedan je gotovo isti za sve. Njegovo strašno ime je hipoglikemija. Zvuči kao bolest, mada je poprimilo oblike epidemije, ali se ipak radi o kratkotrajnom poremećaju u organizmu, možda je bolje reći o disbalansu. Koliko je ovaj poremećaj bitan, može se zaključiti iz simptoma koji nam se dešavaju toliko često, da smo ih prihvatili kao uobičajena stanja iako mogu nepodnošljivo da nam smetaju. Ako se osećate bez razloga napeto i nervozno, krivac je najčešće hipoglikemija. Isto stanje nas ubacuje kasnije u bezvoljnost i apatiju. Postajemo preosetljivi pa lenji i mrzovoljni, kao da smo bez cilja. Ako se teško koncentrišemo ili smo zaboravni i neodlučni, opet je hipoglikemija na listi sumnjivih. Naravno, bilo bi jako lepo kada bi sve svoje probleme svalili na jednu adresu, ali statistike kažu da bi bar pola ovakvih stanja bilo izbegnuto, kada bi nam nivo šećera u krvi bio normalan i što je najvažnije stabilan. ''Šećerni bluz'', kako ga neki istraživači žargonski nazivaju, prepoznatljiv je u svim slojevima društva, a najčešći uzrok mu je preterano konzumiranje šećera. Ovde se ne misli samo na beli, konzumni kristal šećer, koga zahvatimo kašičicom i stavljamo u čaj ili kafu. Najveći problem su svi oni šećeri koje ne vidimo, a koji se provlače u našoj ishrani neopaženo za naše oči, ali ne i za ostatak tela, koje ih oseća i najčešće se od njih brani. Tu spadaju svi keksići koje jedemo, čokoladice i drugi slatkiši, ali najveći problem ipak predstavljaju bezalkoholna pića, koja nisu ništa drugo do šećerne vodice sa dodatkom arome. Ovo zvuči gotovo apsurdno. Zar šećer za kojeg kažu da je naše gorivo postaje neprijatelj organizmu. Organizam, pre svega pankreas, provociran trenutnim visokim koncentracijama šećera u krvi, izbacuje velike količine insulina, koji obara visok nivo (ali malu količinu) šećera, konvertujući ga u masnoće, do te mere da ga spušta na neprihvatljivo male vrednosti, koji pokreću mnogo neželjenih efekata, koji se odražavaju kroz pomenute reakcije. Nemojte misliti niste bili u školi, kada se na času pričalo o pravilnoj ishrani. Tog predmeta nema (!?) ni u bogatijim društvima. Učiće vas detaljno o parenju člankovitih glista, ali o činjenici da vas čist šećer može ubiti, saznaćete posle mnogo godina, verovatno sasvim slučajno. Mi nismo pravljeni za proste šećere, kao izvor goriva. To znači da sve što se svrstava u mono i di-saharide potencijalno pravi probleme. Drugim rečima, svi ugljeni hidrati koji su slatki su u isto vreme i problematični. Problemi hipoglikemije kod zdravih ljudi je uočen tek dvadesetih godina prošlog veka, neposredno po otkrivanju insulina. Hronična hipoglikemija, koja je danas rasprostranjena, se otkriva tek na posebnim testovima koji traju čak šest sati, a ne na jednokratnim vađenjima krvi, pre kojih ne jedete satima i na taj način dozvoljavate organizmu da povrati ravnotežu. Dobro, ne moramo da živimo bez omiljenih šećera, ali je granica od 10% prostih šećera od svih ugljenih hidrata u našoj ishrani postavljena kao bezbedna, ukoliko niste dijabetičar. I sa sportistima je ista situacija. Oni nisu privilegovani po tom pitanju, samo što povećani napori zahtevaju veći unos energije, pa je njihovih 10% više šećera u tanjiru nego kod ostatka populacije. Prerađena i koncentrovana skrobna hrana je drugi problem. Ona se ponaša slično prostim šećerima, jer je njeno varenje toliko brzo, da od nje, za nekoliko minuta dobijamo velike količine šećera, koji brzo ulaze u krv i dalje se ponašaju kao i svi prosti šećeri. Biljna vlakna, koji usporavaju i ujednačavaju varenje hrane odstranjena su iz ovih namirnica tokom industrijske prerade, čineći ih lošim izborom na našoj trpezi. Proizvodi od čistog, belog brašna poznati su kao izvor mnogih zdravstvenih problema, ukoliko im se ne dodaju biljna vlakna. Salata i povrće se smatraju dobrim izvorom vlakana i rešavaju problem, ukoliko se ne odlučite da uzmete posebne preparate sa visokom koncentracijom vlakana, koji su danas sve popularniji. Sada, kada su neke činjenice sagledane iz drugog ugla, postavlja se konkretno pitanje šta jesti, kada se spisak namirnica bitno redukuje. Najjednostavniji odgovor bi bio da se jede sve ono što nije videlo fabriku. Lakše je reći nego učiniti, ali probajte da procenat neprerađene hrane bitno povećate u svojoj ishrani i da uzimate pet obroka dnevno, kako bi sprečili prejedanje, a u isto vreme imali dovoljno hranljivih materija u krvotoku. Ako želite da se malo pozabavite brojkama, nabavite tabele glikemičkog indeksa za namirnice. Za početak jedite sve što ima glikemički indeks 55 ili manje. Uz kombinovanje hrane taj indeks se često spusti na još manje vrednosti, što je u principu bolje, ali se indeks sigurno neće povećavati u bilo kojoj kombinaciji, što vas oslobađa daljeg razmišljanja o pravilnoj ishrani. Povrće, pogotovo sirovo, je pogodak u centar, dok sa voćem morate biti malo oprezniji. Nutricionistička preporuka za voće je da ga konzumirate umereno, u zasebnom obroku ili uz mlečne proizvode, što je nešto novije razmišljanje kod stručnjaka za ishranu. Kuvan ili pečen krompir je uz integralne žitarice odlična dopuna vaše energije. Supe i čorbe od povrća mogu biti pravi spas u letnjem periodu, jer osim potrebne energije sadrže i vodu bogatu mineralima, koju treba nadoknaditi usled prevelikih znojenja. Ukoliko se ''skidate'' sa gaziranih sokova, probajte da ih zamenite sa hladnim biljnim čajevima, pogotovo ako im umesto malo šećera dodate limunov sok zbog boljeg ukusa. Ukoliko su to čajevi koji pospešuju čišćenje organizma ili skidanje nepotrebnih kilograma, poput zelenog čaja, dobitak je dvostruk. Vredi probati, pre svega zbog vašeg raspoloženja, a sve posle toga je mnogo lakše.